Poređenje srednjovekovnog i modernog prava

Održavanje reda i mira tokom perioda srednjeg veka je bilo prilično teško. Seljaci, koji su bili pod pritiskom feudalnog sistema, često su se bunili. Postojalo je nebrojano puno špijuna i ubica koji su pustošili susedna kraljevstva, dok su neki ubijali svoje susede da bi ukrali njihove posede, ekonomski problemi su otvorali vrata lopovima, a takođe je postojao priličan broj bogohulnika o kojima je trebalo povesti računa. Održavanje reda i mira u srednjem veku nije bilo tako lako kao danas, jer nije bilo demokratije, pa samim tim je i zakon nije bio isti za sve. Da nije bilo radikalnih zakona i kazni, haos bi preovladao tokom ove epohe. Većina zločina su bili predmeti suđenja koji uopšte ne liče na one koje viđamo danas.

11

 

 

Vraćajući se unazad kroz podatke, informacije i dokaze koje nam istorija pruža, dolazimo da zaključka da je postojalo verovanje da je jedini način, da se očuvaju red i mir, bio taj da se uspostavi režim u kome bi se ljudi plašili kazni za počinjene zločine. Iz ovog razloga, svi zločini od krađe do ubistva imali su strašne posledice i kazne. Većina kriminalaca bi bili javno kažnjavani ili osramoćeni, tako da bi drugima služili za primer. Vešanja i mučenje su bili najavljivani od strane vladarevih ljudi i privlačili su masu sa svih strana, često i decu, što je bilo ohrabrivano od strane vladara, jer su verovali da strahom iskorenjuju kriminal. U srednjem veku, na kraljevskim sudovima su izlagani slučajevi, a porote su bile sačinjene od plemića koji su često bili subjektivni ili potplaćivani, gde su čak neki slučajevi bili rešavani i pre samog suđenja. Ljudima su odsecali šake za razne zločine, spaljivani su živi, dok su žene za zločin preljube davili u vodi. Neki su bili kuvani živi, lomile su se koske, a ni dranje kože na živo nije bila retka pojava. Setimo se primera iz filma “Hrabro srce” i junaka Vilijama Volasa, kojem su ponudili milostivu smrt u zamenu za priznanje, a kada je odbio, živ je rasporen. Crkva je takođe imala veliku ulogu u suđenju i kažnjavanju i neretko je primenjivan takozvani božji sud, gde su bogovi odlučivali o nečijoj krivici. Božji sud ili ordalije su bili iracionalna dokazna sredstva. Sastojali su se u tome što su se optuženi podvrgavali situacijama opasnim po život, i ako bi iz tih iskušenja izašli živi, smatralo je da je Bog presudio u korist optuženog, odnosno da je optuženi nevin. Kao dokazi služili su: kotao – izvlačenje rukom predmeta iz uzavrele vode, gvožđe – hvatanje rukom usijanog gvožđa, bacanje u vodu, sudski dvoboj. Verovalo se će Bog stati na stranu nevinog lica i da mu neće dozvoliti da strada.

 

1123

Srpsko srednjevekovno pravo obiluje teškim kaznama. Svima je poznato da je Dušan Silni svoju vladavinu jos više učvrstio donošenjem svog strogog zakonika, što samo potvrđuje činjenicu da su stroge kazne i pravila bili neophodni za stvaranje i održavanje reda i mira. Među prvim stvarima koje  je zakonik uređivao  jesu bili bračni odnosi. Član dva i tri ovog zakonika kažu da niko ne sme da se ženi bez blagoslova svog duhovnika, a ukoliko se to učini “takvi da se rastave”. Mnogi se slažu da da je danas ostao na snazi zakon iz četranestog veka, gotovo je sigurno da broj silovatelja i pedofila bio sveden na minimum. Dušanovim zakonikom oni su se kažnjavali ovako: “I koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže, a ako sebar uzme vlastelinku silom, da se obesi, a ako svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže”. Oko za oko, zub za zub najbolje se ogleda kroz kazne vezane za najstrašnije zločine ubstva. Kazna za ubice bila je smrt, međutim ukoliko bi se ubili najbliži, kazna je bila stroža: “Ko se nađe da je ubio oca ili mater, ili brata, ili svoje čedo, takav ubica da se spali na ognju”. Ako bi neko ubio duhovno lice, mogao je da završi i na vešalima. Dok se alkoholizam danas ne kažnjava, u vreme cara Dušana prestupi načinjeni pod dejstvom opjnih pića kažnjavali su se vađenjem očiju, batinama, ili sečom udova. Pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili poseče, ili okrvavi, a ne ubije, takvomu pijanici da se oko iskopa, i ruka odseče; ako li u pijanstvu što podere ili kapu skine, ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi, da ga biju sa sto štapova i da se baci u tamnicu, i potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti.” Prema istorijskim podacima, Dušanov zakonik doprineo je do opadanja kriminala u vreme carske Srbije. Mada srručnjaci tvrde da današnje zakonodavstvo nije blago i da povećane kazni za neke zločine ne bi smanjilo broj prestupnika, svaki put kada se dogodi neko svirepo delo, kao kroz maglu pominje se i Dušanov zakonik.

3336

Na kraju, trebalo vi pomenuti da se srednjevekovno pravo uglavnom zasnivalo na principima Biblije. Crkva je verovala da je Bog upravlja čovečanstvom i da pravila koja je on utvrdio treba slepo pratiti. Međutim, problem je bio u tome sto su ljudi ta pravila napravili ozbiljnijim nego sto su ona to zapravo bila. Glavni zakon u srednjevekovnom periodu bio je obuhvaćen listom od deset Božjih zapovesti. Svaki prekršaj ovih zakona bio je kažnjavan surovim mučenjem. Jos neki od teških zločina bili su krađa, veštičarenje, ubistvo, izdaja, rad nedeljom… Moderni zakoni nisu toliko drugačiji od onih srednjevekovnih. Jedina razlika je možda u tome sto mi danas nemamo listu od deset zakona, već od mnogo, mnogo više, ali je činjenica da se svi oni vrte oko originalnih deset.

Advertisements

Шта је мултикултурализам?

Мултикултурализам је идеологија која потиче на институционализацији заједница које имају многе културе. У суштини то се односи на демографску слику неког места и то на организацији школства, градова и нација.

У политичком контексту овај појам се користи на разне начине. С једне стране тражи се једнакост између разних култура унутар једног друштва, док се истовремено са друге стране тражи  чување разноликости култура.

Tolerancija

Главни проблем прихватања придошлица из сиромашних земаља је тај сто су Европљани изгубили поверење у оне делове цивилизације које су мигранте испрва и привукли. Током педесетих година мигранти су почели да пристижу у Европу која се још увек опоравњала од ужаса Другог светског рата те је била заокупљена изградњом институција које би спречиле да се тако нешто понови.

Међу тим институцијама НАТО је била најважнија.  ЕУ је била најамбициознија. Рат је европске мислиоце оградио моралним категоријама и идејама. Постојала је идеја да Европу треба очистити од свих идеологија које су заостале током рата укључујући национализам, а притом је национализам укључивао и све остатке расизма,милитаризма,културног шовинизма али и патриотизма.

Подстакнута од стране САД која се тада бавила питањем комунизма који јој је представљао претњу, Европа тада почиње да ради на развоју успостављања кодекса европских вредности као што су демократија, слобода и људска права, индивидуализам. Ове вредности никада нису прецизно дефинисане,али су донекле омогућиле друштвену кохезију.

Године 1996. холандска влада је сматрала да се расправа о културализму мора водити полазећи од принципа да су све културе једнако вредне. На тај начин би се уз помоћ универзалних вредности држава са неутралношћу суочавала са питањима имиграција и ентицитета. Тај европски универзализам је захтевао да се преуме и  термин политичка коректност који је преузет из америчких расправа о витоперењу логике које је тај универзализам захтевао.Политичка коректност је често смешна. Холандско друштво за одбрану части и одштету водило је кампању против Црног Петра.Деда Мразовог помоћника који шпанску децу трпа у џак и односи. У британској покрајини Мидлендс, град Дадли забранио је држање неких играчака и слика у општинским просторијама пошто се један муслимански службеник жалио због слике прасета,један од романа јунака Бини Пу,на свом столу. То су приче које пласирају конзервативни медији и неке од њих су истините,а неке мање или више измишљене.

Европљани су притом са захвалношћу дочекали њихове новитете, од хашиша до баба гануша. Разноликост је најбоље прихваћена у обаласти кулинарства и моде.

tolerancija-2

Временом се идеологија толеранције променила на два начина. Најпре је проширила домен. Умножиле су се класе људи са правом на заштиту од нетолеранције, а оно што је представњало кршење толеранције постало је произвољно и ад хок. Друго,идеологија је постала тврђа. Делом зато што је законски кодификована,а делом зато што су невладине организације постале њени независни  извршитељи. Кршење толеранције сада је подразумевало и веће санкционисање.

Права хомосексуалаца су најекстремнији пример. Године 2006. полиција је испитивала 80 минута тим хришћанских евангелиста у Великој Британији под сумњом да су делили литературу која је имала потенцијално хомофобичне  ставовое, шездесетогодишњи лутерански проповедник у Шведској осуђен је на месец дана затвора јер је цитирао одломак из библије где се не одобрава хомосексуалност.

Када су у питању расе  и мирације почетком 21. века правила су се такође умногоме променила. Године 1990. француска Народна скупштина донела је Закон у интересу поскивања свих расистичких, антисемитских или ксенофобичних поступака. У Француској је 1949. године основан покрет против расизма и антисемитизма и залагаље за пријатељство међу народима. (МРАП)

Исти покрет је 2002. године тужио новинарку Ориану Фалачи збох подстрекивања расне мржње,а која је жестоко реаговала на нападе на Светски трговински центар.

Гордон Браун је сугерисао својим земљацима да буду експлицитнији у погледу вредности и обичаја које сви у друштву треба да поштују, без обзира на порекло.